Šamponiranje u drugim zemljama počelo je ranih 1930-ih. Prije šamponiranja, ljudi su uglavnom koristili sapun, deterdžent i prašak za pranje rublja za čišćenje vlasišta i kose. Kasnije je sapun od kokosovog ulja korišten za pravljenje tečnog šampona. Međutim, šamponi na bazi sapuna{4}}imali su mnoge nedostatke, posebno u tvrdoj vodi. Sapuni napravljeni od kalijevih masnih kiselina formirali bi ljepljive taloge kada bi naišli na jone kalcija i magnezija u tvrdoj vodi, ostavljajući talog koji je bilo teško isprati s kose. Štaviše, šamponi na bazi sapuna{7}}ostavili su kosu ljepljivom, dosadnom i teškom za raščešljavanje.
Početkom 1940-ih uvedeni su tekući emulgirani šamponi i kremasti emulgirani šamponi napravljeni od natrijum lauril sulfata. U poređenju sa sapunom, šampon ima nekoliko prednosti: jače pjenjenje i moć čišćenja, stvarajući bogatu pjenu čak i u tvrdoj vodi; lakše ispiranje bez ostavljanja nepotrebnog taloga ili taloga; i nježnije od sapunskih proizvoda.